marijanajtheferpopov
Nikada nisam bila u tvom domu
U kom imam krevet od ruža
I spavaćicu golu
Da se ne ospe koža
Od slatkog trnja
Iz tvojih očiju
Nisam ni kafu kuvala
A jaku ti nudila
Sa pregršt šećera
Na stolici na kojoj sam sedela
Ostala moja želja ubodena
Nikada mi te niko nije ugatao
Za taj ubod sudbine
Nikad čula
U sebi slutnju nosila
O postojanju jednog mesta
Za koje sam stvorena
Nisam čak ni ognjište tu podložila
A u tom plamenu izgorela
Nikada nisam bila
A moja lična karta
Na tvom stolu
I dosije otvoren skroz
Bože,znam po svemu
Nije moguće
Nisam zalutala.
Nigde nisam bila
Toliko prisutna kao ovde
Gde nikada nisam kročila
No comments:
Post a Comment