marijanajtheferpopov
Kao kažnjena
žig svoj nosim u sebi
Grebem uporno isto mesto
u tvojoj tamnici
ne bih li oslobodila
tek malo nežnosti
da me pomiluje ugrizima strasti
po suludoj želji što vileni
zakopana duboko u meni
Tajna!
I samo se tebi neću otkriti
jer se plašim tog lovca u tebi
koga ni sam nisi svestan
a ustreli svu prividnu hladnoću u meni
Neću ni pesmi reći
jer ni nju ne razumeš,od nemoći
da se uhvatiš u koštac
i dodješ mi.
Kao kažnjen
kao kažnjena
kao kažnjeni
Žigove nosimo iste
al se ne raspoznajemo
u strahu
od plamena
od vatre
od ludila želja
da žigove zderemo
do gole kosti,oslobodjeni
Ništa više neću reći
Tajna se ćuti
ja moju nosim prividno ne reagujući
ti se u tvojoj peci
il reci
ili ostani u slutnji.
No comments:
Post a Comment